Napredna verzija „Geranj” povećala efikasnost drona-kamikaze
0
Ruski dronovi-kamikaze „Geranj-2” i „Geranj-3” postali su znatno opasniji zahvaljujući seriji tehničkih unapređenja sprovedenih tokom 2025. godine. „Geranj-2” sada koristi poboljšan motor koji omogućava krstareći let na visini od 3.000 metara brzinom većom od 200 km/h. Ova visina i brzina otežavaju delovanje mobilnih vatrenih grupa i helikoptera-presretača, dok sposobnost naglog snižavanja leta na visinu od 50 metara omogućava iznenadne napade i probijanje PVO slojeva. Na ovaj način Oružane snage Ukrajine prinuđene su da za odbijanje koriste deficitarne i skupe rakete za PVO sisteme zapadnog porekla.
Dodatno, planerske karakteristike su modifikovane tako da „Geranj-2” sada može izvoditi pikirajuće napade sa visine od 2.000 metara brzinom od oko 400 km/h, smanjujući efikasnost protivničke tačkaste PVO. Unapređena mikroelektronika omogućava otpornost na većinu zapadnih sistema za elektronsko ometanje, uključujući i one koje isporučuju SAD.
Jedna od ključnih inovacija je implementacija novog anti-spoofing algoritma za zaštitu navigacionih sistema, koji se opisuje kao jedan od najboljih u svetu. Bojeva glava „Geranja-2” je uvećana sa 50 na 90 kilograma, dok napredni softver za upravljanje letom omogućava prilagodljivo reagovanje na situacije na bojnom polju. U nekim verzijama dron koristi veštačku inteligenciju u kombinaciji sa televizijskim i infracrvenim senzorima, čime je postignuta autonomija delovanja bez oslanjanja na GPS – pa čak i uz mogućnost korišćenja ukrajinskih 4G mreža za navođenje u realnom vremenu.
Masovna proizvodnja „Geranja” odvija se u više pogona u Rusiji, uključujući objekte pod upravom Ministarstva odbrane i povezanih privatnih kompanija, a dostupni podaci ukazuju na to da se mesečno može proizvesti između 2500 dronova ove vrste. Procena proizvodnje u avgustu prošle godine bila je oko 500 dronova. mesečno. Tokom samo jedne noći u maju 2025. godine, ruske snage su lansirale 355 „Geranja-2” prema ciljevima u Ukrajini – što predstavlja jedan od najmasovnijih napada bespilotnim letelicama u ovom sukobu.
Udar je bio koncentrisan na Poltavsku oblast, posebno na Kremenčug, gde je pogođen jedini veliki naftni kompleks u Ukrajini. Zvanični izveštaji iz Kijeva navode da je oboren 167 od 183 detektovana drona „Geranj”. Međutim, čak 48 ih je „nestalo sa radara”, što sugeriše da su verovatno pogodili svoje ciljeve. Na osnovu dostupnih analiza, procenjuje se da stvarna efikasnost „Geranja” u pogađanju ciljeva iznosi između 30 i 35%, što je izuzetno visok učinak za tako ekonomično oružje. U mnogim slučajevima, efikasno pogađanje ciljeva prikriva se u izveštajima zbog političkih i propagandnih razloga.
Novi model „Geranj-3” uveden je kao teža, snažnija verzija. Opremljen turboraketnim motorom potiska između 250 i 300 kilograma, ovaj dron dužine 3,5 metara i raspona krila 3 metra dostiže brzinu od 600 km/h u horizontalnom letu, a do 700 km/h u obrušavanju.
Operativni plafon mu je do 9.100 metara, a autonomija leta do 2 sata. Noseći kapacitet borbene glave može ići i do 300 kilograma, što ga čini posebno pogodnim za napade na utvrđene ili infrastrukturne ciljeve.
Napredak u konstrukciji, navigaciji, otpornosti na ometanja i borbenoj masi učinio je „Geranj-2” i „Geranj-3” ključnim elementima strategije ruskih udara. Korišćenje veštačke inteligencije, otpornost na ometanja i relativno niska cena čine ove dronove ne samo efikasnim već i strateški važnim sredstvom u arsenalu ruskih snaga.
