Elbit Systems dobio ugovor vredan 235 miliona dolara za raketne sisteme PULS u Evropi

Prema zvaničnom saopštenju kompanije, ugovor obuhvata isporuku raketnih sistema PULS (Precise & Universal Launching System), vođenih raketa srednjeg dometa EXTRA-MR, dodatnih lansirnih platformi, kao i integrisanu logističku podršku za korisnika.

Model saradnje realizovan je po principu „vlada-vlada” (G2G), između Ministarstva odbrane Izraela i ministarstva odbrane evropske zemlje kupca, čiji identitet nije objavljen. Ovakav model nabavke postao je sve češći kod velikih vojnih poslova jer pojednostavljuje procedure izvoza i pruža dodatne državne garancije za obe strane.

Sistem PULS poslednjih godina privlači značajnu pažnju evropskih i NATO država zahvaljujući modularnom konceptu koji omogućava upotrebu više tipova raketa različitog dometa sa iste lansirne platforme. U zavisnosti od korišćene municije, sistem može izvršavati zadatke od taktičke vatrene podrške do preciznih udara po ciljevima na znatno većim udaljenostima.

Šta obuhvata ugovor?

• Višecevne raketne sisteme PULS sa mogućnošću korišćenja različitih tipova raketne municije.
• Vođene rakete EXTRA-MR dometa do približno 80 kilometara za precizne udare po važnim ciljevima.
• Dodatne lansirne platforme, koje nisu detaljnije opisane u saopštenju.
• Integrisanu logističku podršku, obuku i prateću infrastrukturu.

Šta zapravo znače „dodatne lansirne platforme”?

Ovo je verovatno najzanimljiviji deo saopštenja. Elbit nije precizirao da li termin „lansirne platforme” podrazumeva kompletna nova vozila sa lanserima ili samo dodatne lansirne module namenjene integraciji na postojeće ili lokalno proizvedene šasije.

Upravo zbog toga se može pretpostaviti da kupac nije nužno naručio kompletna gotova vozila proizvedena u Izraelu. Moguće je da ugovor uključuje isporuku lansera, sistema za upravljanje vatrom, hidrauličnih podsistema i kontejnera za rakete, dok bi sama integracija bila obavljena na domaćim kamionskim platformama.

Takav model danas postaje sve popularniji u Evropi jer omogućava državama da zadrže deo proizvodnje u sopstvenoj industriji, ubrzaju isporuke i smanje zavisnost od stranih proizvođača vojnih kamiona.

Da li ovo može biti slično konceptu FAP + PULS?

Analitički posmatrano, odgovor je da. Iako nema zvanične potvrde da je upravo ovakav model primenjen u ovom ugovoru, termin „dodatne lansirne platforme” ostavlja prostor za takvu mogućnost.

Kada bi država posedovala domaćeg proizvođača vojnih kamiona, mnogo je racionalnije da kupi tehnologiju lansera, rakete i elektronske podsisteme, a da montažu izvrši na sopstvenoj platformi. Na taj način izbegava se čekanje na šasije proizvođača poput Tatre, MAN-a ili RMMV-a, čiji su proizvodni kapaciteti poslednjih godina snažno opterećeni velikim vojnim narudžbinama.

Jedan od najpoznatijih primera ovakvog pristupa predstavlja srpski sistem EVROPULS, nastao integracijom izraelskog raketnog sistema PULS na domaće kamionske platforme FAP. Upravo ovaj projekat pokazuje kako kupac može nabaviti tehnologiju lansera i raketno naoružanje, dok se sama integracija sistema obavlja u domaćoj industriji.

U tom slučaju korisnik ne nabavlja nužno kompletan sistem na stranoj šasiji, već koristi nacionalne industrijske kapacitete za integraciju lansera. Time se smanjuje zavisnost od stranih proizvođača vozila, pojednostavljuje održavanje i povećava učešće domaće odbrambene industrije.

Upravo zbog toga pojedini analitičari smatraju da formulacija „dodatne lansirne platforme”, koju Elbit koristi u saopštenju, može označavati isporuku dodatnih lansera namenjenih ugradnji na šasije koje obezbeđuje država kupac. Takav model već je viđen kod sistema EVROPULS, ali za konkretan ugovor vredan 235 miliona dolara nema zvanične potvrde da će biti primenjen isti koncept.

Prednosti takvog pristupa uključuju:

• kraće rokove isporuke,
• veće učešće domaće industrije,
• jednostavnije održavanje i nabavku rezervnih delova,
• smanjenje zavisnosti od stranih dobavljača i izvoznih dozvola.

Zbog toga nije isključeno da izraz „dodatne lansirne platforme” u ovom poslu označava upravo mogućnost lokalne integracije PULS sistema na šasije koje obezbeđuje sama država kupac. Međutim, pošto Elbit Systems nije objavio tehničke detalje ugovora, to za sada treba posmatrati kao stručnu pretpostavku, a ne kao potvrđenu informaciju.

Treba imati u vidu da izraz „lansirna platforma” u vojnoj terminologiji ne označava uvek kompletno vozilo. U pojedinim slučajevima pod tim pojmom podrazumevaju se lanser, hidraulični sistemi, elektronika i sistem za upravljanje vatrom, dok se kamionska šasija nabavlja odvojeno ili se koristi domaće proizvodnje.

Ukoliko je upravo to slučaj i sa ovim ugovorom, evropski kupac bi mogao da ostvari značajne uštede, ubrza dinamiku opremanja i istovremeno uključi sopstvenu namensku industriju u proces proizvodnje i održavanja sistema.

Bez obzira na konačnu konfiguraciju, ugovor vredan 235 miliona dolara predstavlja još jedan pokazatelj rastuće potražnje za raketnim sistemom PULS među evropskim državama koje ubrzano modernizuju svoje artiljerijske i raketne kapacitete.