Putin pokrenuo pitanje Starlinka na sastanku sa oficirima

Na sastanku sa komandantima bataljona veze, predsednik Vladimir Putin otvorio je pitanje bezbednosti komunikacija na frontu. On je naglasio da bez pouzdane veze nema efikasnog komandovanja trupama, dok su oficiri potvrdili da korišćenje stranih sistema poput Starlinka i Telegrama predstavlja rizik za bezbednost vojnika.

Putin je istakao da je pitanje komunikacija „jedno od najvažnijih“, jer bez njih nema ni rezultata na bojnom polju. Oficiri su dodali da „specijalna vojna veza“ koju razvija Ministarstvo odbrane funkcioniše pouzdano, ali da korišćenje sistema koji nisu pod ruskom kontrolom nosi ozbiljne bezbednosne rizike. Prema TV Zvezda, komandant bataljona veze Irina Godunova naglasila je da se radi na domaćim rešenjima poput sistema MAX.

Prekid rada Starlinka u februaru 2026. godine izazvao je ozbiljne posledice na obe strane fronta. Dana 4. februara SpaceX je presekao pristup Starlinku ruskim jedinicama koje su koristile uređaje nabavljene ilegalno, što je dovelo do problema u komandovanju. Istovremeno, ukrajinske snage, koje imaju zvaničan pristup Starlinku, pokazale su da su postale operativno zavisne od njega – kratki prekid rada ranije je kod OSU izazvao velike probleme u komandovanju.

Rusija razvija sopstveni projekat pod nazivom „Rassvet“, iza kojeg stoji privatna kompanija Biro 1440. Planirano je razmeštanje konstelacije od oko 300 satelita u niskoj orbiti. Prva serija od 16 satelita trebalo je da bude lansirana krajem 2025, ali je lansiranje odloženo za 2026. zbog problema u proizvodnji. Projekat napreduje sporije nego što je planirano, a analitičari upozoravaju da bi rokovi mogli dodatno da se pomere. Cilj je da se obezbedi domaća alternativa Starlinku za širokopojasni internet i vojnu komunikaciju. Pogledajte prošlogodišnji snimak na ovu temu održan kod ruskog predsednika.

Belorusija je, prema, razvila sopstveni sistem zasnovan na mreži sa pristupnim tačkama (AP) raspoređenih po teritoriji. Prednost ovog rešenja je brza implementacija i niži troškovi u poređenju sa satelitskim konstelacijama. Međutim, slabost je ograničen domet i zavisnost od infrastrukture na zemlji, što ga čini manje otpornim u uslovima intenzivnog ratnog dejstva.

U Nemačkoj se razmatra stvaranje sopstvene satelitske mreže za Bundesver. Kompanije Airbus, Rheinmetall i OHB spremne su da razviju mrežu od manje od 100 satelita, sa delimičnim raspoređivanjem do 2029. godine. Trošak projekta procenjuje se na 8–10 milijardi evra, ali ostaje neizvesno da li će Bundestag odobriti finansiranje.