Problemi nemačke kompanije Helsing

Kompanija Helsing, koja je u početku sukoba u Ukrajini privukla pažnju kao potencijalni lider u razvoju bespilotnih letelica sa veštačkom inteligencijom, suočava se sa ozbiljnim teškoćama. Iako je startap iz Nemačke prikupio stotine miliona evra, otvarao filijale u Francuskoj i Velikoj Britaniji i najavljivao ambiciozni projekat izgradnje „zida od 100.000 dronova“, realnost se pokazala znatno manje impresivnom. Prema pisanju portala Bloomberg, performanse kompanije ne ispunjavaju velika očekivanja, a zatvorenost u radu dodatno je povećala sumnje u njihove navodne uspehe. Više o tome možete pročitati na Bloomberg.

Dron HF-1: niska efikasnost i visoka cena

Jedan od konkretnih primera neuspeha kompanije Helsing jeste kamikaza-dron HF-1 (poznat i kao AQ-100 Bayonet), koji je isporučen Oružanim snagama Ukrajine u ograničenom broju (oko 1.000 komada, od najavljenih 4.000). Prve jedinice koje su ga koristile istakle su više problema: slaba bojeva glava, nedovoljno razvijen sistem navođenja i nepouzdan, komplikovan softver. I pored toga, cena po jedinici iznosila je čak 16.700 evra, što je daleko iznad proseka za ovu klasu dronova i ne opravdava njegove skromne mogućnosti.

Nemački dron kamikaza HF-1 (AQ-100 Bayonete) na ukrajinskom frontu

Tehničke karakteristike drona HF-1

HF-1 koristi drvenu konstrukciju sa sklopivim krilima, raspona 1 metar, sa maksimalnom poletnom masom od 10 kg i nosivošću do 4,5 kg. Opremljen je kamerom za rad pri slabom osvetljenju i termovizijskom kamerom. Domet leta iznosi do 150 km, a domet upravljanja do 50 km, sa krstarećom brzinom od 144 km/h. Navigacija se oslanja na inercijalni sistem sa GPS korekcijom. Međutim, sve te karakteristike nisu doprinele njegovoj efikasnosti na frontu, gde su jednostavnije ukrajinske verzije često pokazivale bolje rezultate.

Iskustva OSU i neuspeh na frontu

Jedinice OSU koje su prve dobile ove dronove ubrzo su izrazile nezadovoljstvo. Pored problema sa bojevom glavom i navođenjem, softver koji isporučuje Helsing se pokazao kao nepouzdan i zahtevao je kompleksno održavanje, čime je dodatno opterećivao resurse na terenu. Sve to je rezultiralo slabim učešćem HF-1 u borbenim dejstvima, a većih narudžbina za Helsing od strane nemačkog Ministarstva odbrane i dalje nema, uprkos tvrdnjama kompanije da mogu proizvoditi 1000 dronova mesečno.

Nemački dron kamikaza HF-1 (AQ-100 Bayonete)

Presretanje drona na frontu

U jednom od zabeleženih primera sa fronta, kamikaza-dron HF-1 (AQ-100 Bayonet) presretnut je od strane FPV-drona ruskih snaga u oblasti Kurske granice. Snimak prikazuje trenutak kada presretač uništava nemačku letelicu u niskom letu, čime se dodatno potvrđuju slabosti HF-1 u uslovima realne borbe. Video jasno pokazuje koliko je ovaj model ranjiv u savremenim uslovima ratovanja.

Zaključak: Tehnologija bez borbene vrednosti

Primer kompanije Helsing još jednom potvrđuje da velike investicije i moderni koncepti ne garantuju kvalitetan proizvod bez testiranja u stvarnim uslovima i prilagođavanja dinamici ratovanja. „Jeftin kamikaza-dron sa veštačkom inteligencijom“, kakav je HF-1 trebalo da bude, još uvek ne postoji u praksi. Bez masovne proizvodnje, niske cene i pouzdanosti, ovakvi projekti ostaju više PR nego konkretna snaga na bojnom polju.