Ruski inženjerski odgovor na „pešadijski rat“: Robotizovani „Kurir“ menja posadu na prvoj liniji fronta
0
Ruska odbrambena industrija ubrzano radi na zasićenju fronta besposadnim sistemima, a najnoviji proizvod u tom nizu je 82-milimetarski samohodni minobacač na šasiji robota „Kurir“. Osnovna ideja je jednostavna, ali vitalna: izvući ljudsku posadu iz najranjivije faze borbe – izlaska na vatreni položaj. Umesto vojnika, na brisanom prostoru ostaje samo gvožđe, dok operater upravlja dejstvom iz bezbednog zaklona udaljenog i do 10 kilometara.
Srce ovog sistema je modifikovani minobacač sa glatkom cevi i „malim impulsom“, čija je balistika slična onoj kod legendarnog automatskog minobacača 2B9M „Vasilek“. Domet oruđa procenjuje se na 3.900 do 4.270 metara. Međutim, za razliku od klasičnih sistema, punjenje se vrši „na usta cevi“ pomoću automatizovanog manipulatora (robotske ruke). Iako ovo rešenje smanjuje brzinu paljbe u poređenju sa ručnim punjenjem, ono omogućava potpunu autonomiju.
Analiza tehničkih karakteristika platforme otkriva zašto je izabran baš kalibar 82 mm, a ne moćniji 120 mm. Prema dostupnim podacima, robot „Kurir“ ima sledeća ograničenja:
- Masa vozila: oko 250 kg,
- Korisna nosivost: do 150 kg,
- Brzina: do 35 km/h,
- Autonomija baterije: od 12 do 72 sata.
Matematika je ovde neumoljiva. Minobacački sistem kalibra 120 mm (kao što je 2B11) sam po sebi teži oko 210 kg, dok jedna mina ima oko 16 kg. To bi momentalno preopteretilo platformu. S druge strane, kalibar 82 mm je inženjerski kompromis: mina teži oko 3,1–3,3 kg, što znači da borbeni komplet od 20 do 30 granata teži oko 60–100 kg. To ostavlja taman dovoljno prostora u okviru nosivosti za oruđe i manipulator.
Sistem koristi širok spektar municije, što mu daje taktičku fleksibilnost:
- razorne mine (O-832, O-832D),
- kumulativne mine za laka oklopna vozila,
- dimne mine (D-832) za maskiranje,
- agitacione mine sa lecima (A-832).
Praktična vrednost „Kurira“ nije u samom kalibru, već u promeni modela ratovanja. Rusija pokušava da smanji gubitke u živoj sili i poveća „daljinsku vatru“ na taktičkom nivou. Ipak, sistem nije bez mana. Kanal za upravljanje i GPS navigacija su izuzetno ranjivi na elektronsko ometanje (REB), a svako kašnjenje u raspoređivanju na poziciju čini ga lakom metom za neprijateljske FPV dronove i kontrabatiranje.
