Patria TREMOS: Revolucija u mobilnosti – "Ispali i beži" sa minobacačem od 120 mm

Demonstracija bojevog gađanja sistema Patria TREMOS prikazala je njegove izuzetne sposobnosti, posebno u takozvanim „shoot and scoot” (ispali i beži) misijama. Sistem nudi neviđenu modularnost sa mogućnošću da se platforma zameni u roku od nekoliko minuta. Zahvaljujući efikasnoj tehnologiji prigušenja trzaja, omogućeno je brzo otvaranje vatre i momentalno napuštanje vatrenog položaja.

Patria TREMOS je zapravo mobilna verzija tradicionalnog minobacača, dizajnirana da odgovori na pretnje na modernom bojnom polju gde su statične mete lake mete. Sistem koristi poseban integracioni modul dug 10 stopa (oko 3 metra) koji koristi standardne brave za pričvršćivanje oružanog sistema na platformu. To znači da nema potrebe za strukturalnim izmenama na vozilima, a posada može ostati na svojim mestima tokom transporta.

Ključne karakteristike sistema uključuju:

• Mogućnost integracije na različita laka i teška vozila (4x4, 6x6, 8x8 i laka gusenična vozila),
• Korišćenje postojećih minobacačkih cevi, municije i balističkih tablica,
• Povezivanje sa inercijalnim navigacionim sistemom (INU) i sistemom za upravljanje bojištem (BMS),
• Robusnu strukturu pouzdanu u svim vremenskim uslovima,
• Skladištenje do 24 projektila na samom modulu.

Jedna od najimpresivnijih karakteristika je brzina reakcije. TREMOS može da otvori vatru u roku od 60 sekundi nakon dolaska na položaj (ili 30 sekundi ako je položaj poznat) i može da krene dalje odmah nakon ispaljivanja poslednje granate, dok su projektili još uvek u letu ka cilju.

Patria TREMOS proširuje prednosti mobilnosti i moderne tehnologije i na tradicionalne minobacače, omogućavajući brzo raspoređivanje, precizan prvi pogodak i brzu "ulaz-izlaz" sposobnost, čime se preživljavanje podiže na nivo bez presedana.

Ovaj sistem opslužuju samo tri osobe, što pojednostavljuje obuku i logistiku. Takođe, u slučaju kvara vozila ili oštećenja od mina, sam minobacački modul se može prebaciti na drugo vozilo viljuškarom ili dizalicom za manje od pet minuta, čime se održava operativnost jedinice.

Iako koncept brzog premeštanja zvuči idealno na papiru, realnost modernog bojišta, poput onog u Ukrajini, nameće ozbiljna pitanja o preživljavanju ovakvih platformi. Osnovni problem leži u fizici: minobacači kalibra 120 mm imaju relativno mali domet, koji obično varira od 7 do maksimalno 13 kilometara, u zavisnosti od vrste municije. To znači da TREMOS mora prići opasno blizu liniji fronta da bi dejstvovao.

U eri sveprisutnih izviđačkih dronova koji neprestano nadgledaju bojište, ovakvi sistemi bi bili brzo detektovani čim ispale prvi projektil. Termalni i zvučni potpis minobacača 120 mm je ogroman, a savremeni artiljerijski radari i dronovi bi u kratkom vremenskom roku naveli preciznu kontrabatiranu vatru na njihovu poziciju, često brže nego što vozilo može da napusti lokaciju.

Najveća pretnja, međutim, nisu protivničke haubice, već rojevi jeftinih ubica. Protiv FPV dronova i drugih vrsta dronova kamikaza, ovi minobacački sistemi na kamionskim šasijama gotovo da nemaju šanse. Otvorena arhitektura sistema, gde su posada (tokom dejstva) i municija izloženi, čini ih lakom metom.

Zaključak je jasan: TREMOS i slični sistemi ne mogu operisati samostalno u modernom sukobu visokog intenziteta. Morali bi ih pratiti ozbiljni mobilni antidron sistemi (kako za elektronsko ometanje, tako i za kinetičko obaranje pretnji), jer bez "kišobrana" PVO zaštite, njihova mobilnost neće biti dovoljna da ih spasi.