Zemaljski dronovi (UGV) u izviđanju: Robotizacija "poslednjeg kilometra"

1. Uvod: Imperativ robotizacije u "Zoni smrti"

Iskustva iz rata u Ukrajini (posebno tokom 2024. godine) pokazala su da je zasićenost vazdušnog prostora izviđačkim i udarnim dronovima učinila klasično kretanje pešadije, a time i izviđačkih organa (u daljem tekstu: IO)**, gotovo nemogućim po dubini od 5 do 10 km od linije fronta. Ovaj prostor, poznat kao proširena "siva zona" ili "zona smrti" (Kill Zone), nastao masovnom primenom FPV dronova kamikaza zahteva novo rešenje. Odgovor leži u masovnoj primeni jeftinih Besposadnih Zemaljskih Platformi (UGV – Unmanned Ground Vehicles).

2. Evolucija primene: Od skupih sistema do "potrošne" masovnosti

Iako početkom rata u Ukrajini nijedna strana nije masovno koristila UGV u prvim borbenim linijama, pristup se radikalno menjao kroz faze sukoba.

Za razliku od ruske strane koja je u rat ušla sa nizom gotovih, robusnih sistema poput Uran-6, Uran-9 i Marker (uključujući iskustva iz Sirije i vežbi "Zapad-2021"), ukrajinska strana je inicijalno imala mali broj razvijenih sistema. Ti sistemi su se sporadično koristili u specijalnim jedinicama ili inženjeriji, dok je primarni fokus Kijeva bio na razvoju vazdušnih dronova (UAV).

Međutim, sveprisutnost ukrajinskih UAV izviđača i kamikaza primorala je rusku stranu da odustane od primene velikih borbenih UGV tipa Uran-9. Ti sistemi su se u realnim uslovima pokazali kao preskupi, nedovoljno mobilni i prevelika meta. Danas se Uran-6 koristi primarno za razminiranje pozadine.

S druge strane, ukrajinski pristup doživeo je transformaciju: od eksperimentalnih sistema prešli su na ubrzano usvajanje desetina novih modela – manjih, nižih, jeftinijih i teže uočljivih pre svega u logističke svrhe i za evakuaciju povređenih i obolelih sa linije fronta.

Iako je zbog izloženosti udarima iz vazduha uvođenje UGV delovalo neperspektivno, porastom dometa FPV dronova, stvaranjem velikih „sivih zona” i presecanjem linija snabdevanja, oni ponovo postaju ključni radi smanjenja gubitaka u živoj sili. Njihovoj upotrebi doprineo je i razvoj sistema za elektronsku borbu (EW). Prema podacima 69. samostalnog centra za elektronsku podršku OSU, FPV dronovi vođeni optičkim kablom trenutno su zastupljeni na bojnom polju sa oko 15%.

Dok su vazduhoplovni dronovi obezbedili pogled "odozgo", UGV platforme preuzimaju najopasnije zadatke "na tlu". Tek tokom 2024. godine počinje masovan R&D (Research and Development) zamah civilnog sektora u razvoju i primeni UGV.

Pregled iz medija (2025):

• Kyiv Independent (jul 2025): Ukrajina ubrzano uvodi UGV na front kako bi rasteretila pešadiju. Prva potvrđena borbena misija domaćeg UGV-a izvedena je u decembru 2024. u Harkovskoj oblasti.
• Defense Express (novembar 2025): U 95% slučajeva UGV se koriste za logistiku. Projekti borbenih UGV su u razvoju.
• Oboronka (projekcije za 2026): Procene stručnjaka govore da će do 2026. ukrajinskim snagama biti potrebno oko 30.000 UGV vozila.

Rusija je u fazi serijske proizvodnje prvih borbenih UGV-a (Marker) i već koristi logističke UGV-e (Depeša) na frontu, ali brojke su daleko od masovnih.

• Marker UGV (NPO „Android Technology“): U serijskoj proizvodnji od 2025. godine. Može da nosi Kornet rakete i upravlja rojem dronova. Zamišljen je kao deo mrežne odbrane.

Zasad se izdvajaju ruski NRTK Kurir (sa velikim brojem modula) i i logistički dronovi Depeša i Murovej, dok OSU pored domaćih НРК Protector, Droid TW, Visljuk i dr. testira brojne zapadne sisteme. Vozila se često nabavljaju donacijama, a tek uvođenjem roda "Vojske bespilotnih sistema"* u Rusiji očekuje se dobijanje jasne organizacijsko–formacijske strukture, standardizacija opreme i obuke, te jasno definisanje njihovog mesta i uloge u borbenim aktivnostima, uključujući i izviđačkim aktivnostima.

3. Uloga UGV u izviđačkim aktivnostima

Informacija o taktičkoj upotrebi UGV od strane izviđačkih jedinica je malo. Često ih koriste različiti rodovi (pešadija, inženjerija, oklopno-mehanizovane jedinice, VDV), pa se informacije ne povezuju primarno sa izviđačkim organima (IO). Ipak, mnoge aktivnosti se taktički podudaraju sa aktivnostima ovih organa. Tek se osnivanjem novih struktura očekuje standardizacija koja će na osnovu stečenih jasnije definisati mesta i uloge UGV u izviđačkim jedinicama.

3.1. Stacionarno izviđanje ("Zemaljski periskop")

Male, niskoprofilne platforme opremljene dnevno-noćnim kamerama i mikrofonima koriste se za prikriveni prilazak "ničijoj zemlji". Služe kao istureni senzori i dopuna vazdušnom izviđanju Osmatračke grupe (u daljem tekstu: OG***).

• Taktika: UGV se pod povoljnim uslovima (noć, kiša, magla) dovozi do pozicije, maskira i prelazi u režim "tiho". Operater iz sigurnog skloništa danima vrši osmatranje bez rizika po život izviđača.

3.2. Podrška izviđačkim patrolama i izviđačkim grupama

"Sive zone" su primarni prostor delovanja izviđačkih patrola (u daljem tekstu: IP).

• Aktivnosti IP: Radi zaštite ljudstva, u sastavu patrole nalazi se posebna REB platforma, dok se borbeni UGV upućuje ispred rasporeda kao čelni izviđač ili deluje samostalno radi izvođenja izviđačkih aktivnosti. Bez obzira na način upotrebe (u sastavu IP ili samostalno), ove aktivnosti su uvek podržane izviđačkim i udarnim dronovima OG iz vazduha. Namena borbene platforme je detekcija i neutralisanje neprijateljskih FPV dronova u zasedi (tzv. „Žduna”), otkrivanje mina i fizičkih prepreka (krateri, te formacijska i neformacijska sredstva za blokadu komunikacija), kao i otkrivanje vatrenih tačaka protivnika provokativnim dejstvom. U najrizičnijim situacijama, UGV se koristi za organizaciju zasednih dejstava umesto ljudstva, a po potrebi pruža vatrenu podršku i štiti ljudstvo prilikom izvlačenja iz opasnih zona.
Ucitavam tweet...

• Aktivnosti IG: Izviđačke grupe (u daljem tekstu: IG) u dubini protivnika izbegavaju UGV zbog buke i tragova. Ipak, UGV se može ostaviti kao "spavač" sa ili bez ljudstva. Kada je reč o inflitraciji u borbeni raspored protivnika, realnije je očekivati da se manji UGV (borbeni, kamikaza) bez ljudstva uputi kroz među prostor u odbrani protivnika radi izvođenja izviđačkih i izviđačkih borbenih aktivnosti. U stručnim krugovima se inače vodi polemika o svrsishodnosti slanja IG u dubinu uz sveprisutni nadzor iz vazduha, ali u protivterorističkim operacijama i nejasnim zonama kontrole, IG i izviđačko-diverzantske grupe (u daljem tekstu: IDG) su i dalje nezamenjive za izvođenje izviđačkih borbenih aktivnosti i diverzija.

3.3. Inženjerijsko izviđanje prolaza

Ukrajinsko bojište je izuzetno minirano. Dok se u pozadini koriste veliki roboti (Uran-6), u sivoj zoni i na komunikacijama u zahvatu linije fronta se angažuju manja, specijalno opremljena vozila koja namerno aktiviraju ili uklanjaju mine, stvarajući prolaz za logistiku, kretanje vozila i ljudstva.

3.4. Zadimljavanje bojišta

Uloga dimnih zavesa je ključna, ali komplikovana zbog termalnih kamera.

• Primena: Inženjerija koristi UGV sa generatorima dima koji blokiraju i termalni spektar. Ovo pogoduje manevru manjih IO u "sivim zonama". Iako efikasnost zavisi od vetra i kapaciteta, u kritičnim situacijama (izvlačenje blokiranih snaga, evakuacija u naseljenom mestu) mogu biti od velike koristi.

3.5. Logistička podrška i medicinska evakuacija (CASEVAC)

Vojnik je opterećeniji opremom nego ikada, a siguran povratak nije zagarantovan.

• Transport ("Mazga" roboti): Dotur municije, vode i baterija bez izlaganja ljudstva.
• Evakuacija: Umesto angažovanja 4 vojnika za nošenje ranjenika (velika meta), robotizovana platforma odvlači ranjenika ka pozadini, što je danas jedina sigurna opcija.

Ukrajinski UGV "Maul EVAC" sa zaštitnom kapsulom namenjen sanitetskoj evakuaciji povređenih i obolelih sa linije fronta

4. Izviđačke borbeneih aktivnosti primenom UGV

Najradikalnija promena desila se u domenu nasilnog izviđanja u kojima mogu učestvovati i izviđačke jedinice.

4.1. Izviđanje bojem i "Provokator" taktika

Klasično izviđanje bojem zahteva izlaganje ljudstva vatri.

• UGV rešenje: Grupa borbenih UGV prilazi neprijatelju i otvara vatru radi provokacije. Cilj je naterati protivnika da se demaskira. Izviđački dron iz vazduha registruje paljbu i prenosi koordinate artiljeriji. Robot je ovde "mamac" koji štedi živote.

4.2. Kamikaze UGV i uništavanje otpornih tačaka

Umesto rizičnog prepada pešadijom, na utvrđenu tačku šalje se manji UGV napunjen eksplozivom (npr. TM-62 minama).

Ukrajinski UGV kamikaza "Ratel-S" naoružan sa dve minobacačke mine 120 mm, umesto njih koriste se i protivtenkovske mine TM-62

• Uloga: Uništavanje bunkera i podruma. Mogu se zavući u propuste ili tunele. Nakon eksplozije, IO zauzimaju poziciju radi čišćenja preostalog otpora.

5. Simbioza Vazduh-Zemlja (Air-Ground Teaming)

Primena UGV je nezamisliva bez podrške iz vazduha. OG su prerasle u specijalizovane organe koji koriste dronove.

• Dron kao repetitor: Zbog terena, domet signala zemaljskih robota je mali. Vazdušni dron (Mothership, obično DJI Matrice 300 RTK) lebdi iznad i služi kao repetitor signala.
• Navigacija: Operater koristi sliku iz vazduha (Mavic/Autel) kako bi navodio robota oko prepreka (rovovi, krateri) koje kamera na robotu ne vidi.

6. Izazovi i ograničenja

• Prohodnost: Blato, dubok sneg i ruševine zaglavljuju platforme. Gusto rastinje stvara buku i demaskira položaj.
• Autonomija: Zavisnost od baterija. Električni motori su tiši (zvučna disciplina) ali imaju manji domet i autonomija rada u mestu.
• Vizuelni kontakt (Line of Sight): Radio navođenje zahteva optičku vidljivost (operater – dron), čime se operater izlaže opasnosti. Forsira se upotreba optičkog kabla i repetitora.
• EW Osetljivost: Radio signal pri zemlji je slab i podložan ometanju.

7. Tendencije razvoja i perspektive

• UGV kao "Mothership": Platforme koje nose i lansiraju sopstvene FPV dronove (veći domet, štednja baterije).
• PsyOps: UGV sa zvučnicima za pozivanje na predaju ili dezinformisanje.
• Mobilna zaštita (PVO i EW): UGV sa ometačima ("kupola") ili robotizovanim sačmaricama.
• Razvoj modula za sve rodove:Zaprečavanje (postavljanje mina, žilet žice i td.) i zadimljavanje bojišta su samo segment razvoja na ovom polju.

8. Obuka, planiranje i proces donošenja odluka

Uspešna integracija zavisi od obučenosti ljudstva i organizacije veza. Iskustva su dovela do formiranja centara za obuku oficira i operatera (novembar 2025).

8.1. Organizacija veza i koordinacija elemenata (Disciplina radio saobraćaja)

Ključni cilj je minimizacija komunikacije u etru (radio-tišina). Procedura se prilagođava poziciji operatera:

• Scenario "Daljinsko vođenje" (Operater na KM): Komandir jedinice je na komandnom mestu (KM) uz operatere UAV i UGV. Komande se izdaju usmeno (bez zračenja). Komandir IO na terenu vizuelno prati UGV, a instrukcije radio vezom dobija sa KM samo po potrebi (upozorenje, situaciona svest). Samostalno upućivanje UGV-a (u ulozi IP bez ljudstva) rukovodi komandir na KM uz pomoć operatera UGV i podršku operatera izviđačkih udarnih dronova.
• Scenario "U sastavu" (Operater na terenu): Kada je operater UGV u sastavu IO, upravljanje vrši komandir na terenu direktnom usmenom komunikacijom. Komandir na KM vrši nadzor iz vazduha i interveniše samo radi navigacije, dok se težišno bavi aktivnom vatrenom podrškom iz vazduha (angažovanje FPV dronova i dronova bombardera), čime rasterećuje komandira na terenu.

8.2. Integrisana obuka i uigravanje taktičkih radnji (Dril)

Obuka mora transformisati složenu operaciju u instinktivne radnje:

• Osmatračka grupa (OG): Uvežbava slanje UGV-a u sivu zonu, maskiranje i stacionarni režim rada.
• Izviđačka patrola/grupa (IP):
  • Scenario I (Protivteroristička dejstva): UGV kao čelni izviđač u sastavu IP. Uvežbavaju se zasedna i prepadna dejstva u sadejstvu sa dronovima.
  • Scenario II (Front): Kada nema vazdušne prevlasti, UGV ili grupa njih samostalno ulaze u “sivu zonu”.
• Rad u pozadini (IG): Zbog potrebe za mobilnošću, nerealno je da IG prate teški UGV sisteme (osim malih platformi). Težište obuke je na scenariju "zatečenog stanja" (jedinica sa UGV-om ostaje u dubini usled pomeranja fronta). Tada se UGV koristi pasivno za prikupljanje podataka, a borbena upotreba ("kamikaza" ili zaseda) izvodi se samo u krajnjoj nuždi. Ovo pruža prostor za kreativne scenarije obuke.
• Reakcija na vazdušnu opasnost: Uigravanje postupaka IP na detekciju drona protivnika u vazduhu (dron detektori, osmatranjem iz vazduh i prenosnim radarima u zahvatu fronta).
• Složeni CASEVAC: Težište je na evakuaciji uz zaštitu dronovima presretačima i EW. Taktika zavisi od hitnosti: kod lakše povređenih primenjuju se bezbedniji skokovi "od zaklona do zaklona". Hitni slučajevi zahtevaju maksimalnu brzinu najkraćim putem, uz organizaciju snažne vatrene podrške sa zemlje i iz vazduha (dim, ometanje, kinetičkim obaranjem) kako bi se put učinio bezbednim.
• Pritivteroristička dejstava: uvežbavanje izviđačkih sastava za timski rad sa UGV za vatrenu podršku i izviđačkih borbenih aktivnosti na likvidaciji terorističkih snaga i njihovih otpornih tačaka (zasedna i prepadna dejstva).

8.3. Procena komandira

Komandiri (kako na KM, tako i na terenu) moraju kroz praktičnu obuku i uvežbavanje različitih scenarija steći realan osećaj za mogućnosti i ograničenja platforme. Ključno je donošenje pravovremene odluke o upotrebi: da li svesno žrtvovati tehniku radi "provokacije" neprijatelja ili je koristiti pasivno radi prikrivanja. Preveliko i nepotrebno izlaganje UGV može dovesti do brzog gubitka sredstva, dok prevelika opreznost (neupotreba UGV) direktno povećava rizik po živote ljudstva.

9. Zaključak

Besposadne zemaljske platforme u Ukrajini prošle su put od improvizacije do standardizacije. U izviđačkom smislu, one postaju "potrošna prethodnica". Budućnost izviđačkih patrola je hibridna: čovek ostaje u zaklonu, vazdušni dron osmatra širi rejon, a zemaljski robot fizički ulazi u zonu smrti.

Važno je naglasiti da upotreba UGV nije izolovana aktivnost, već složena operacija koja zahteva Air-Ground Teaming. Dominacija na bojištu moguća je samo u sadejstvu tri dimenzije: robot na zemlji je senzor ili "mamac", pokriven "štitom" (EW/presretači) i podržan "mačem" (dronovi bombarderi/artiljerija) iz vazduha.

________________________________________

* Pod "Vojske bespilotnih sistema" podrazumevaju se jedinice UAV, UGV i UAS svih rodova i službi.

** Izviđački organi su OG (Osmatračka grupa), IP (Izviđačka patrola) i IG (Izviđačka grupa).

*** Osmatračka grupa je pravilima definisan privremeni organ izviđačkih jedinica. Uvođenjem izviđanja dronovima iz vazduha ovaj organ sve više postaje specijalizovani organ za prikupljanje obaveštajnih podataka iz vazduha.

Zanimljivi snimci sa fronta:

Ruska patrola ojačana sa UGV opremljen REB podržava postavljanje antidron mreža:

Ruski UGV "Kurir" mitraljezom 12.7 mm dejstvuje po pozicijama OSU (provokativno dejstvo):

Ruski UGV Kurir otvara poziciju po zaklonima OSU u naseljenom mestu:

Ukrajinski UGV "Ratel-H" prenosi materijal za izradu skloništa:

Ukrajinski inžinjerci koriste UGV sa UZP-77 za razminiranje minskog polja:

Ukrajinski "Visljuk" razvlači žilet žicu radi zaprečavanja linije fronta:

Ruski Kurir i Impuls-M sa navođenjem optičkim kablom: