Ruski udari dronovima „Geranj“ na granicama Ukrajine

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći 50. brigada bespilotnih sistema „Varjag“ izvela udar dronom tipa „Geranj“ na granični prelaz Jagodin u Volinskoj oblasti, na poljsko ukrajinskoj granici. Moskva tvrdi da su ovakvi udari usmereni na prekid kopnenih ruta za snabdevanje Ukrajine stranom vojnom pomoći.

Ukrajinska granična služba demantuje da je sam prelaz direktno pogođen i navodi da je oštećena železnička infrastruktura, odnosno lokomotiva putničkog voza, bez povređenih.

Prethodni udar izveden je 13. septembra na voz „Kijev–Varšava“ u kojem se nalazila evropska delegacija, uključujući bivšeg direktora CIA i bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona. Eksplozije su pogodile lokomotivu na susednom koloseku, ali nijedan putnik nije povređen. Taj događaj je naglasio političku težinu udara na samoj granici.

Udar na granični prelaz „Orlovka“

Prvi u nizu udara dronovima „Geranj“ dogodio se tokom noći između 31. avgusta i 1. septembra 2026. na graničnom prelazu „Orlovka“ između Ukrajine i Rumunije. Prema saopštenju ukrajinske pogranične službe, napad je pogodio zgradu i okolnu infrastrukturu prelaza, izazvavši požare i obustavu rada objekta. Saobraćaj je preusmeren na druge prelaze, a vozačima je upućen apel da prilagode rute. Ovaj napad označio je početak serije udara duž južnih granica Ukrajine, koji su se kasnije proširili na moldavsku i poljsku granicu.

Udari na ukrajinsko-moldavskoj granici

8. septembra 2026. zabeleženi su udari na ukr moldavskoj granici, kada su delovi dronova pali na teritoriju Moldavije i izazvali zatvaranje njenog vazdušnog prostora. Od tada se udari intenziviraju i šire, a njihovu preciznost omogućava nova generacija dronova kamikaza Geranj 4 Seeker i Geranj 5, zahvaljujući satelitskoj komunikacionoj mreži Rassvet 3.

Serija udara jasno pokazuje strategiju odsecanja Ukrajine od susednih zemalja i prekida snabdevanja sa Zapada. Takva preciznost i kontinuitet omogućeni su dvema tehnološkim novinama: primenom satelitske mreže Rassvet 3 i uvođenjem reaktivnih dronova kamikaza Geranj 4 Seeker i Geranj 5. Upravo zbog tih sposobnosti, prema dostupnim informacijama, Iran pokazuje interesovanje da se ova tehnologija prenese i na njegove sisteme.

„Rassvet 3“ je ruska niskoorbitalna satelitska konstelacija namenjena za komunikaciju i upravljanje bespilotnim sistemima. Trenutni broj satelita iznosi više desetina, a konstelacija obezbeđuje kratkotrajne vremenske intervale satelitske komunikacije koji omogućavaju uspešno navođenje dronova kamikaza poput Geranj 4 Seeker i Geranj 5 sa reaktivnim motorima.

Prednosti Geranj 4 i Geranj 5 u odnosu na iranske modele

• Geranj 4 predstavlja prelaznu verziju sa reaktivnim motorom, brža je od ranijih modela i koristi satelitsku komunikaciju „Rassvet 3“ za navođenje, dok iranski dronovi nemaju takvu podršku.
• Geranj 5 može da se lansira iz vazduha sa aviona Su 25, dok iranski dronovi zahtevaju zemaljske lansere.
• Ruska taktika uključuje „paketni udar“: dronovi otkrivaju PVO, zatim slede rakete, a drugi ešalon gađa logistiku. Iranski modeli se uglavnom koriste za udare po površini bez složenije koordinacije.
• Na Geranju 5 se nalazi 12 kanalna Kometa M12 CRP antena koja obezbeđuje precizno pozicioniranje i pri aktivnom ometanju GPS/GLONASS.
• Dron poseduje 3G/4G traker za korekciju kursa preko mobilnih mreža ako satelitski signal nestane.
• MESH modem Xingkai Tech XK F358 omogućava zaštićenu komunikaciju unutar rojeva dronova, dok iranski modeli nemaju tu sposobnost.

Zapadni mediji o novim Geranjima

Prema pisanju Financial Times, nove verzije „Geranj‑4“ i „Geranj‑5“ značajno menjaju tok vazdušne kampanje. Ukrajina uspeva da obori oko 60% ovih dronova, dok je stopa presretanja drugih tipova 90–95%. Geranj‑5 razvija brzinu do 600 km/h, nosi bojevu glavu od 90 kg i ima domet oko 1000 km. Masovna proizvodnja omogućava brzo uvođenje novih rešenja, uključujući termalne kamere, automatsko navođenje i pomehazaštitne antene.

Brzina leta novih dronova kamikaza Geranj‑4 Seeker i Geranj‑5 omogućila je da se zaobiđe visoko efikasna odbrana Oružanih snaga Ukrajine dronovima‑presretačima i PVO sistemima kratkog dometa, uključujući mobilne grupe PVO. Novi modeli sada mogu da lete na većim visinama, čime izbegavaju najveći deo sistema kratkog dometa. Čak se beleži da je poželjno da sistemi poput IRIS‑T ili Patriot obaraju ove dronove zbog nepovoljnog odnosa cena raketa i drona. Istovremeno je zabeležen pad proizvodnje starijih dronova Geranj‑2 u kompleksu „Alabuga“, sa tendencijom potpunog gašenja njihove proizvodnje. Starije verzije se sada uglavnom koriste u zahvatu linije fronta, gde odsustvuju dronovi‑presretači. Dok se razvijaju brži presretači sposobni da obaraju nove modele, Rusija koristi priliku za gotovo neometano nanošenje dubokih udara po teritoriji Ukrajine, uključujući i granične prelaze.

Odsecanje Ukrajine s mora

Uz to, Ukrajina je već faktički odsečena s mora udarima dronova Geranj 4 po brodovima i lukama, uključujući i one na Dunavu, kao i dejstvima avijacije po mostu u rejonu Zatoke. Zapadni analitičari pretpostavljaju da je pitanje vremena kada će Rusija potpuno zatvoriti ukrajinske granice i time onemogućiti snabdevanje preko mora i susednih država. U tom kontekstu, informacije da će zapadne odbrambene firme otvarati fabrike na tlu Ukrajine dobijaju smisao — kao deo pripreme za scenario u kojem će kopnena proizvodnja i logistika unutar Ukrajine biti jedini održivi način snabdevanja.

Od udara na „Orlovku“ početkom septembra, preko moldavske granice i voza „Kijev–Varšava“, pa do sinoćnog napada na poljsko‑ukrajinskoj granici, jasno se vidi kontinuitet ruske strategije usmerene na prekid snabdevanja Ukrajine. Serija udara pokazuje da Moskva sistematski zatvara kopnene i pomorske rute, koristeći nove tehnologije — satelitsku mrežu Rassvet‑3 i reaktivne dronove kamikaza Geranj‑4 Seeker i Geranj‑5. Interesovanje Irana za ovu tehnologiju dodatno naglašava njen značaj, dok zapadna štampa upozorava da bi nastavak ovakvih udara mogao ubrzati odluke o otvaranju odbrambenih fabrika u Ukrajini. Time se vojna taktika pretvara u politički signal: Rusija pokazuje da može da kontroliše tokove snabdevanja i da oblikuje pregovore o budućnosti sukoba.