Rafale uspešno lansirao MICA NG u supersoničnom letu

Francuska je uspešno testirala novi raketni sistem MICA NG lansiran sa lovca Rafale u supersoničnom letu. Test je izveden u junu 2026. u saradnji sa Direkcijom za naoružanje (DGA), potvrđujući da infracrveni senzor rakete može da funkcioniše i u ekstremnim uslovima aerodinamičkog zagrevanja.

Još jedan snimak lansiranja rakete MICA NG tokom testiranja

MICA NG donosi povećanje dometa za oko 40% u odnosu na prethodnu verziju, što znači da nova raketa može da zahvati ciljeve na udaljenosti od približno 84 do 112 kilometara. Zahvaljujući dual-pulse motoru, raketa dobija dodatnu energiju u završnoj fazi leta, što joj omogućava da presretne agilne ciljeve poput dronova ili stealth aviona.

Tehničke karakteristike

• Domet: 84–112 km (+40% u odnosu na MICA),
• Pogon: dual-pulse motor sa ponovnim paljenjem,
• Varijante: radar sa AESA antenom i infracrvena verzija sa HD senzorima,
• Podrška za kacige sa sistemom za navođenje i 360° pokrivanje,
• Mogućnost lansiranja sa aviona, brodova i kopnenih platformi.

Srpski Rafale i kontrola Francuske

Planirano je da budući srpski Rafale budu opremljeni raketom MICA NG. Međutim, Francuska neće omogućiti pristup kodovima avionike, što znači da će Francuska kontrolisati mogućnosti srpskih Rafale aviona. Srbija će zavisiti od odnosa sa Parizom i šire regionalne situacije, jer bez kodova ne može samostalno da integriše drugo naoružanje ili sisteme elektronskog ratovanja.

Francuska odbija da zemljama poput Indije i Srbije da pristup kodovima Rafale aviona jer bi to značilo otkrivanje „Interface Control Document“ – ključnog izvornog koda avionike, elektronskog ratovanja i sistema SPECTRA. Razlog je zaštita tehnološke tajne i sprečavanje samostalne integracije stranog naoružanja bez francuske kontrole.

Raketa MICA NG na krajnjem nosaču borbenog aviona Rafale

Zašto se kodovi ne daju

• Bezbednosni razlozi: Izvorni kod avionike otkriva kako avion komunicira sa senzorima, radarima i sistemima za elektronsko ratovanje. Pristup bi omogućio trećim stranama da menjaju softver i potencijalno ugroze sigurnost.
• Kontrola integracije naoružanja: Francuska želi da zadrži monopol na integraciju raketa i senzora. Bez kodova, samo Dassault i francuski partneri mogu da dodaju novo naoružanje na Rafale.
• Politički faktori: Srbija kao zemlja van NATO-a i Indija kao strateški partner koji traži samostalnost nailaze na ograničenja jer Pariz ne želi da Rafale bude platforma za rusko ili domaće naoružanje koje nije pod francuskom kontrolom.
• Industrijska zaštita: Kodovi su deo intelektualne svojine. Njihovo otvaranje bi značilo gubitak kontrole nad tehnologijom i rizik od kopiranja.

Indijski primer

Sličan problem ima i Indija, koja je nabavku 114 Rafale aviona uslovljavala pristupom kodovima za komunikaciju sistema aviona sa naoružanjem. Ipak, nije poznato šta tačno ulazi u ugovor o kupovini, pa se pretpostavlja da će Francuska dozvoliti integraciju raketa koje razvija Indija. Upravo zbog toga Indija razvija sopstvenu supersoničnu krstareću raketu BrahMos NG za Rafale, dok je nedavno predstavila i protivradarsku raketu RundraM-II koju će zasad nositi lovci Su-30MKI.

Zaključak

MICA NG predstavlja veliki tehnološki iskorak za francusku avijaciju i evropsku odbranu. Međutim, primeri Srbije i Indije pokazuju da integracija naprednog naoružanja zavisi ne samo od tehničkih mogućnosti, već i od političkih odluka i strateških odnosa. Srbija će sa Rafale avionima zavisiti od francuske volje i regionalne dinamike, dok Indija traži sopstvena rešenja kako bi zadržala nezavisnost u naoružanju.

Izvor: The Defense Post, Flight.com.gr, Defence UA, Journal du Geek.