Kopnena operacija u Iranu (I deo)

Pentagon, prema pisanju američkih medija, razmatra planove za potencijalni „konačni udarac“ protiv Irana, koji bi uključivao intenzivnu kampanju bombardovanja i mogućnost angažovanja kopnenih snaga.

Prema izvorima, u opticaju je nekoliko varijanti operacija: invazija ili blokada ostrva Harg, glavnog centra za izvoz iranske nafte; invazija na ostrvo Larak, koje omogućava Teheranu da kontroliše Ormuski moreuz; zauzimanje strateškog ostrva Abu Musa i dva manja ostrva na zapadnom ulazu u moreuz, na koja polažu pravo i Ujedinjeni Arapski Emirati; kao i blokada ili zaplena brodova koji izvoze iransku naftu sa istočne strane Ormuskog moreuza. Pentagon je takođe razvio planove za kopnene operacije unutar Irana, sa ciljem zauzimanja objekata u kojima se nalazi visoko obogaćeni uranijum.

Istovremeno, američki mediji Axios i Wall Street Journal prenose da je Pentagon već izdao naređenje za slanje 3000 vojnika 82. vazdušno‑desantne divizije (82nd Airborne) na Bliski istok. Komandant divizije je dobio instrukcije da se sa štabom prebaci u region, dok se očekuje da u narednim satima bude izdat i zvaničan pisani nalog o razmeštaju.

Ova jedinica će se pridružiti 11. i 31. ekspedicionoj grupi Korpusa mornaričke pešadije, čime će ukupna brojnost američkih kopnenih snaga u regionu dostići oko 7.500 ljudi. Prema zapadnim monitoring resursima, američka transportna avijacija je već počela da izvodi letove sa teritorije baze Fort Bragg, matične baze 82. divizije, ka Bliskom istoku.

Međutim, broj potencijalno angažovanih vojnika mogao bi biti veći. Naime, CENTCOM‑u bi mogla biti pridodata 173. padobranska brigada (173rd Airborne Brigade), poznata pod nadimkom „Sky Soldiers“. U svom sastavu ima dva padobranska bataljona jačine oko 1.500 padobranaca, a sa podrškom i logistikom oko 4.000 pripadnika brigade. Sedište brigade nalazi se u Vićenci (Vicenza), u kasarnama Ederle i Del Din.

Pripadnici 173. vazdušno desantne brigade poznate pod nadimkom „Sky Soldiers“ stacionirani u Vićenci, Italija

Za razliku od običnih brigada koje moraju da čekaju komandu divizije, 173. je „samostalna“ (Separate Brigade). Ona ima sopstvenu logistiku i podršku i može samostalno da krene u rat bilo gde u svetu u roku od 18 do 72 sata. Danas, zbog rata u Ukrajini i tenzija sa Rusijom, glavni fokus 173. brigade je istočno krilo NATO‑a (Poljska, Baltik, Rumunija). Zato se danas o njima više piše kao o „štitu Evrope“ nego kao o jedinici za Bliski istok. Oni su „911“ jedinica za angažovanje na tlu Evrope i Afrike, ali istorijat njenog angažovanja govori i nešto drugo.

Pripadnici ove brigade iz Vićence su u više navrata održali zajedničke vežbe sa pripadnicima tadašnje Specijalne brigade Vojske Srbije (preciznije, sa njenim 63. padobranskim bataljonom, koji je danas ponovo samostalna 63. padobranska brigada).

Ova brigada je poznata i po tome što je poslednja izvela borbeni padobranski desant 26. marta 2003. godine tokom rata u Iraku, kada je izvedena operacija „Northern Delay“ u kojoj je učestvovalo oko 1.000 padobranaca. Ovde treba pomenuti i Avganistan (2009), kada je manji sastav 82. vazdušno‑desantne divizije izveo skok u provinciji Helmand (operacija Angry One) kako bi postavili blokadu za talibanske snage, ali ne takvog obima kakav je bio desant u Iraku.

Operacija „Northern Delay“ izvedena je 26. marta 2003. godine, dakle u prvoj nedelji invazije. U to vreme Iračka PVO nije bila potpuno uništena, ali je bila „oslepljena“ i potisnuta u toj meri da su transportni avioni C‑17 mogli da prođu. Ipak, rizik je bio ogroman. Da bi izbegli eventualne rakete, avioni C‑17 su leteli na velikim visinama (oko 9.000 metara), a zatim su izveli strmoglavo poniranje neposredno pre zone iskoka, spuštajući se na svega 200–300 metara visine za sam skok. Operacija je sprovedena jer je Turska zabranila prolaz američkim kopnenim trupama, pa je jedini način da se otvori severni front bio „pad s neba“ pravo na aerodrom Bašur.

Takođe, u prvim fazama invazije moglo bi da se angažuje 5.000–10.000 izraelskih vojnika: specijalne jedinice (Sayeret Matkal, Shayetet 13, Duvdevan, Egoz) elitne formacije za duboke operacije, sabotaže i protivterorističke zadatke i padobranska brigada (Tzanchanim) sa oko 8.000–10.000 vojnika raspoređenih u nekoliko bataljona, sposobnih za brze desante i zauzimanje ključnih tačaka.

Sve ukupno, Izrael bi mogao da angažuje do 10.000 pripadnika specijalnih jedinica i padobranaca. Sa snagama koje bi mogle angažovati SAD to je ukupno oko 20.000 vojnika.

Nastaviće se …