Na obalama Crnog mora pronađen američki bespilotni čamac

Na obalama Crnog mora u Turskoj pronađen je bespilotni čamac (USV), koji prema stručnjacima liči na model AEGIR‑W američke privatne kompanije Sierra Nevada Corporation (SNC), koji su turske vlasti odvukle na pusti deo obale i uništili. Usled nedostatka zvaničnih informacija incident je izazvao brojne spekulacije o pravoj nameni čamca i razlozima zbog kojih su turske vlasti odlučile na njegovo uništenje.

Sierra Nevada Corporation (SNC) je američka kompanija u oblasti vazduhoplovstva i odbrane, čiji su vlasnici Eren i Fatih Özmen, poreklom iz Turske. Od 1994. godine vode firmu koja je od malog startupa izrasla u globalnog lidera vrednog više milijardi dolara.

Bespotni čamac AEGIR‑W ima dužinu manju od 10 metara, domet preko 500 nautičkih milja (926 km), brzinu od 25 čvorova i korisno opterećenje od 300 kg. Prema svemu sudeći, američka kompanija je vršila testiranja na Crnom moru, ali ostaje nejasno da li je čamac bio deo eksperimenta ili je nosio eksplozivni teret.

Zbog činjenice da su vlasnici kompanije turskog porekla, ne treba isključiti mogućnost da se radilo o testiranju USV. Ono što zbunjuje jeste nedostatak zvaničnih informacija i objašnjenje kada i gde je testiranje održano, da li ga je sprovela kompanija i za čije potrebe, te da li je USV bio naoružan eksplozivom.

Postavlja se pitanje zašto se američki čamac našao u tako osetljivom regionu kao što je Crno more? Da li su nedavni napadi na ruske tankere i „tankere u senci“ izvedeni od strane Ukrajinaca ili pod lažnom zastavom? Poslednji napad odigrao se 3. marta u Sredozemnom moru po prolasku kroz Gibraltar, kada je napadnut ruski tanker Arctic Metagaz sa ruskim LNG. Isti trenutno pluta morem u blizini Malte. Da li se za udare na tankere koriste čamci poput AEGIR‑W kao nastavak taktike zaplene tankera iz „flote u senci“ koje sprovode evropske zemlje i SAD drugim sredstvima i ko stoji iza njih?

Odluka turskih vlasti da unište USV može da sugeriše dve stvari: ili nisu znali za testiranje i ko je vlasnik čamca, ili su znali ko je bio korisnik istog i da predstavlja pretnju. U oba slučaja, incident otvara ozbiljna pitanja o bezbednosti i kontroli bespilotnih sistema u regionu. Na turskoj obali Crnog mora i ranije su se pronalazili USV kamikaze ukrajinskog porekla, kao i protivbrodske mine, tako da ne treba isključiti mogućnost da su korisnik istog bile OSU.

U nedavnoj izjavi koja je privukla veliku pažnju javnosti, sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergej Šojgu istakao je da se Rusija suočava sa organizovanim i sinhronizovanim delovanjem 56 država koje čine „ogroman sistem“ usmeren protiv njenih interesa.

Prema Šojguovim rečima, ove zemlje ne pružaju Ukrajini samo vojnu pomoć, već aktivno koriste svoje obaveštajne kapacitete i iskustvo za planiranje sabotaža i napada na rusku infrastrukturu. On je posebno upozorio na tehnološki napredak neprijateljskih snaga, pre svega u domenu bespilotnih letelica, naglasivši da zbog povećanog dometa i sofisticiranosti dronova više nijedan region Rusije, pa čak ni udaljeni industrijski centri na Uralu, ne može da se smatra potpuno bezbednim od potencijalnih udara.

Ostaje otvoreno pitanje kako da se Rusija postavi protiv ovakvog delovanja. Rat u Iranu može biti prilika da se uzvrati istom merom – ne samo kroz olakšan pristup informacijama u Iranu, već i kroz testiranje sopstvenih sredstava ratne tehnike.

Kako vreme odmiče, takve prilike uskoro neće postojati, jer će Izrael i SAD uskoro verovatno prestati sa udarima. Iran, međutim, kako tvrde tamošnje vlasti, neće. Nastaviće sa udarima i blokadom Ormuškog moreuza.