Evropska odbrana doživela svoj "SpaceX trenutak": Prvi presretanje brze vazdušne mete od strane rakete Mark 1

U značajnom testu na NATO bazi Ādaži u Letoniji, kompanija Frankenburg Technologies uspešno je izvela prvo potpuno presretanje brze vazdušne mete, demonstrirajući funkcionalnost celog borbenog lanca svog novog interceptor projektila Mark 1. Kompanija ovaj događaj opisuje kao „SpaceX trenutak“ za industriju projektila, jer uvodi pristupačnost i masovnu proizvodnju u tradicionalno skup i kompleksan sektor.

Mark 1 je predstavljen kao prvi vođeni projektil projektovan za masovnu proizvodnju. Sa dužinom od svega 65 cm i mogućnošću da ga jedna osoba nosi u ruci, projektila je sačinjen od komercijalno dostupnih komponenti. Od koncepta do prvog testnog ispaljivanja prošlo je samo 13 meseci, što predstavlja izuzetno brz razvojni ciklus za ovu vrstu oružja.

Cilj kompanije je revolucionarno promeniti ekonomiku vazdušne odbrane. Dok tradicionalni sistem, poput rakete Stinger, može da košta oko 500.000 dolara, Frankenburg ima za cilj da svoju raketu ponudi za desetinu te cene. Ovo je odgovor na trenutnu, ekonomski neodrživu, situaciju u kojoj se za uništavanje ruskih dronova vrednih 5.000 do 50.000 dolara koriste projektili koji koštaju stotine hiljada dolara.

Mark 1 je kratkometni raketni sistem (SHORAD) namenjen uništavanju niskoletećih i sporih bespilotnih letelica, poput iranskih dronova Shahed koje Rusija masovno koristi. Projektila koristi čvrsto raketno gorivo i autonomno navođenje, koje često uključuje i elemente veštačke inteligencije za prepoznavanje mete.

Kao bivši državni sekretar estonskog Ministarstva odbrane, izjavio je da će kratkometna odbrana od dronova biti „najveća potreba u svetu“ u narednih pet do deset godina. Kompanija otvoreno ističe da proizvodi oružje za uništavanje ruskih dronova, navodeći da je to neophodna sposobnost za pobedu u Ukrajini i zaštitu zapadnog sveta.

Proizvod kompanije je rezultat timskog rada inženjera iz više evropskih zemalja, uključujući Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Nemačku i Veliku Britaniju. Među ključnim osobama je i Andreas Bappert, direktor inženjeringa sa preko 30 godina iskustva, koji je ranije radio na projektu IRIS-T sistema za vazdušnu odbranu.

Kako funkcioniše i kakve su performanse Mark 1?

Prema dostupnim podacima, projektila Mark 1 ima neke specifične karakteristike i rezultate testiranja:

• Domet i brzina: Operativni domet procenjuje se na oko 2 kilometra. Projektila može da postigne brzinu od preko 250 km/h, a prema nekim izvorima i do 750 mph (oko 1200 km/h).
• Način uništenja: Nosio bi eksplozivnu bojevu glavu od 1.7 kg sa senzorom za blizinu, dizajniranu da se aktivira na udaljenosti od 1-2 metra od mete.
• Trenutna tačnost: U 53 sprovedena testna ispaljivanja, uspešnost je bila oko 50%. Kompanija ima za cilj da tu stopu podigne na 90%.

Šire implikacije: Drone zid i saradnja sa Poljskom

Otkriće Frankenburg Technologies ne posmatra se izolovano, već kao deo šireg evropskog odgovora na pretnju dronovima, poznatog kao inicijativa „Drone zid“. Cilj je stvoriti mrežu senzora, ometača i interceptor projektila duž istočne flanke NATO-a.

Frankenburg je već zaključio važan sporazum o saradnji sa poljskom grupom PGZ, jednim od najvećih proizvođača oružja u regionu. Partnerstvo ima za cilj integraciju projektila Mark 1 sa poljskim sistemima za odbranu od dronova i podizanje zajedničkog kapaciteta proizvodnje na do 10,000 jedinica godišnje.

Test u Letoniji predstavlja važan korak, ali je samo početak za Frankenburg Technologies. Uspeh njihove vizije zavisiće od kontinuiranog poboljšanja pouzdanosti, stvaranja lanaca masovne proizvodnje i, konačno, od sposobnosti tradicionalno opreznih ministarstava odbrane da prihvate ovaj novi, agilniji pristup proizvodnji odbrambenih sistema.