Avijacija ključna u odbrani od krstarećih raketa

Glavna slabost sistema PVO u borbi protiv krstarećih raketa jeste njihova sposobnost da lete na vrlo malim visinama, često menjajući rutu kako bi izbegle radarske zone. Time se radikalno smanjuje domet otkrivanja klasičnih zemaljskih radara, koji u takvim uslovima vide ciljeve tek na 25–40 km. Ni zagorizontni radari ne daju dovoljno precizne podatke za trenutnu reakciju.

Zbog toga se kao jedino adekvatno rešenje nameće avijacija. Avioni za rano upozorenje i kontrolu (DRLO), poput ruskog A‑50U, rešavaju problem radijskog horizonta. Na visini od 10 km oni mogu otkriti cilj na visini od 50 m na udaljenosti do 215 km, što je višestruko više od zemaljskih sistema. Niskoleteće KR sa smanjenom radarskom odraznom površinom biće uočene na manjoj distanci, ali i dalje znatno ranije nego sa tla.

Grafički prikaz zone radarskog osmatranja ciljeva u vazdušnom prostoru

Za razliku od stacionarnih radara, protiv aviona DRLO nije moguće „izračunati“ rutu rakete tako da ona stalno bude okrenuta najmanje reflektujućom stranom. Avion koji leti „u osmicama“ može kontrolisati teritorije od stotine hiljada kvadratnih kilometara i po potrebi se prebacivati u ugrožene regione.

Uloga lovačke avijacije

Najefikasnije sredstvo uništavanja krstarećih raketa „na putu“ jeste lovac. Vođen podacima sa DRLO aviona, nadzvučni lovac može presresti KR, identifikovati je i oboriti. Površina koju jedan dežurni lovac može pokriti protiv niskoletećih ciljeva višestruko je veća od zone koju pokriva bilo koji zemaljski PVO sistem.

Resursi i izazovi

Za stalno patroliranje jedne oblasti od nekoliko stotina hiljada km² potrebno je najmanje četiri aviona DRLO A‑50 (za smene) plus jedan rezervni. Međutim, teritorija evropskog dela Rusije je daleko veća, a broj raspoloživih A‑50U je ograničen. To znači da je nedostatak aviona DRLO i dalje ključni problem u organizaciji efikasne protivraketne odbrane.

Aktuelni primer

Kako navode mediji, upravo zahvaljujući avionima A‑50 oboreno je svih 10 lansiranih ukrajinskih krstarećih raketa FP‑5 Flamingo. Problem je što Rusija nije ulagала u modernizaciju postojeće flote A‑50, a njegov naslednik A‑100 još uvek nije preuzeo tu ulogu, ostavljajući strateški jaz u sistemu PVO.

Izvor: Milinfolive | Milinfolive – EPR podaci