Rusija ubrzava izgradnju hangara za borbene avione usled sve češćih napada dronovima
0
U poslednjim mesecima, rusko Ministarstvo odbrane preduzelo je korake u cilju poboljšanja zaštite vojnih letelica stacioniranih na aerodromima u dometu ukrajinskih dronova i raketa. Dana 24. maja, ministru odbrane Andreju Belousovu prikazana je maketa zaštitnog hangara za strateške bombardere Tu-160, u okviru prezentacije savremenih blok-modularnih konstrukcija u vojnim jedinicama Moskovskog vojnog okruga.
Prezentovani modeli, koji uključuju i brzo montažne kasarne, projektovani su da traju najmanje 25 godina, dok pojedine varijante sa kompozitnim materijalima imaju životni vek i do 50 godina. Objekti su potpuno autonomni i opremljeni sopstvenim sistemima grejanja, sanitarnim čvorovima, sportskim salama i ostalim elementima za podršku vojnom osoblju.
Već 27. juna, satelitski snimci iznad vojnog aerodroma Ahtubinsk u Astrahanskoj oblasti pokazali su da je proces izgradnje zaštitnih hangara uveliko u toku. Ovaj aerodrom bio je meta ukrajinskog napada pre godinu dana, kada je oštećen lovac pete generacije Su-57. Tada nije bilo adekvatnih hangara, što je dodatno istaklo potrebu za ovim merama.
Još ranije, tokom izložbe u Minsku, prikazan je i tenso-mobilni zaklon (TMU) za zaštitu od vremenskih uslova i satelitskog izviđanja. Reč je o laganoj, ali efikasnoj konstrukciji, koja nudi brzo rešenje za aerodrome gde letelice stoje pod otvorenim nebom – pa čak, kako su zabeležili mediji, i zaklonjene improvizovano pomoću automobilskih guma.
Ovakvi zahvati nisu ograničeni samo na Ahtubinsk. U bazama kao što su Milerovo, Belbek i Primorsko-Ahtarsk, već se vrši ojačavanje hangara i pojačavanje PVO sistema S-300 i S-400. U Milerovu je stacioniran 31. lovački puk sa avionima Su-30SM i Su-35, ključan za podršku operacijama na istoku i jugu Ukrajine.
Ove mere predstavljaju ruski odgovor na sve češće i preciznije ukrajinske napade, uključujući upotrebu ATACMS raketa dometa 300 kilometara. Kao rezultat, brojni aerodromi bliži frontu su napušteni ili rasterećeni – uključujući Halino, Baltimor, Morozovsk, Kursk-Vostočni i Sešču – dok su avioni premešteni na udaljenije i bezbednije lokacije.
Analitičari, poput Brendija Afrika iz “American Enterprise Institute-a”, ukazuju da Rusija sada kombinuje izgradnju čvrstih hangara i širenje PVO sistema kao novu taktiku zaštite avijacije. Jačanje infrastrukture i premeštanje resursa na sigurnije pozicije ukazuje na dugoročnu adaptaciju ruske vojske na novu fazu rata u kojoj dalekometna sredstva sve više određuju tok sukoba.
Istovremeno, i Srbija se priprema za slične radove. Kako je 17. juna pisao portal TangoSix, planirana je izgradnja hangara za nove borbene avione Rafale na aerodromu „pukovnik pilot Milenko Pavlović” u Batajnici. Dok je Hrvatska za svoje Rafale već izgradila armirano-betonska skloništa u vrednosti od 37 miliona evra,
Srbija se odlučila za jeftinije rešenje, poput hangara koji je nedavno otvoren za upotrebu na aerodromu „Morava” u Lađevcima kraj Kraljeva.
Ovaj korak predstavlja verovatno deo šireg plana da sve letelice dobiju krov nad glavom, ali pitanje dugoročne zaštite ostaje otvoreno. Iskustva iz 1999. godine, kada su avioni u armirano-betonskim kaponirima bili izloženi direktnim pogocima, pokazuju da to rešenje nije bilo dovoljno efikasno. Stoga se i u slučaju Rafala očekuje da hangari budu samo mirnodopsko rešenje, dok se ne pronađe dugoročni i funkcionalniji model zaštite vazduhoplovstva od savremenih pretnji u ratnim uslovima.
