Američko ratno vazduhoplovstvo razmatra raketu AFLRW

Američko ratno vazduhoplovstvo planira da krajem avgusta održi zatvoreno savetovanje sa odbrambenim kompanijama na temu razvoja nove rakete klase „vazduh–vazduh“ sa dometom od oko 1000 nautičkih milja (~1850 km). Projekat nosi oznaku AFLRW (Air Force Long Range Weapon) i zamišljen je kao sredstvo za uništavanje tankera i aviona za rano upozorenje (DRLO).

Kontekst razvoja

Nova raketa se razvija prvenstveno za upotrebu u Azijsko–Pacifičkom regionu, što Pentagon vidi kao pripremu za potencijalni sukob sa Kinom. Upravo Vazduhoplovstvo Kine (NOAK) raspolaže značajnim brojem aviona DRLO i tankera, pa se smatra da bi AFLRW bila specijalizovana raketa za njihovo uništavanje.

Postojeći američki sistemi

U ovom trenutku u SAD se već testira AIM-260 JATM (Joint Advanced Tactical Missile) – raketa velikog dometa (~400 km). Pored toga, američka mornarica uvodi u upotrebu AIM-174, derivat rakete RIM-174 Standard Missile, takođe sa dometom oko 400 km. Ovi sistemi predstavljaju značajan napredak, ali se postavlja pitanje zašto se sada razmatra raketa čiji domet višestruko prevazilazi postojeće i razvijane analoge. Odgovor leži u kombinaciji potrebe i mogućnosti.

Informacioni dijagram rakete AFLRW (slika generisana veštačkom inteligencijom)

• AIM-260 JATM – raketa velikog dometa (~400 km), trenutno u fazi testiranja,
• AIM-174 – derivat rakete RIM-174 Standard Missile, namenjen mornarici, sa dometom oko 400 km.

Američki mornarički F/A‑18F Super Hornet koji nosi raketu AIM‑260

Kineski izazov

• PL-17 – kineska raketa vazduh–vazduh sa dometom do 500 km,
• CH-AS-X-13 – avionizovana verzija balističke rakete DF-21D, sa dometom oko 3000 km (računajući let nosača do tačke lansiranja).

Američki analitičari smatraju da je AFLRW zamišljena upravo za neutralizaciju kineskog bombardera H-6N, koji nosi protivbrodske rakete, kao i za uništavanje tankera i aviona DRLO.

Kako funkcioniše sistem AFLRW

Za razliku od postojećih raketa, AFLRW bi se oslanjala na setecentrični pristup. To znači da raketa ne bi zavisila samo od sopstvene glave za samonavođenje, već bi tokom leta primala podatke od satellitskih sistema za otkrivanje ciljeva i komunikacionih mreža otpornih na ometanje. Na osnovu tih podataka raketa bi se usmeravala ka zoni gde se nalazi cilj, a zatim bi njena glava za samonavođenje (radarska/IR) preuzela završnu fazu presretanja.

Tehnički, raketa bi mogla imati masu oko 6 tona ako se koristi klasični motor na čvrsto gorivo. Ako bi se primenio ramjet motor (slično evropskom Meteor-u), masa bi bila manja, a efikasnost veća. U „teškoj“ verziji avion F-15EX mogao bi da nosi dve takve rakete, dok bi F-35 bio premali za njihovo skladištenje.

Zaključak

Razvoj AFLRW predstavlja potencijalno važan korak u pripremama SAD za scenario „Vojne za Tajvan“. Raketa bi omogućila američkim snagama da na velikim udaljenostima neutralizuju ključne kineske avione podrške, čime bi se značajno oslabila sposobnost NOAK da vodi dugotrajne operacije. Funkcionisanje sistema zasniva se na kombinaciji dugog dometa, setecentrične navigacije i završnog samonavođenja, što ga čini jedinstvenim u odnosu na postojeće rakete.

Izvor: Milinfo Live