Ben Hodžis: Ukrajina mora da izoluje Krim i učini ga neupotrebljivim za Ruse

Bivši komandant američkih snaga u Evropi, general Ben Hodžis, u nizu intervjua i analiza jasno definiše strategiju kojom Ukrajina može da povrati kontrolu nad Krimom. Njegova osnovna teza je da Krim predstavlja „najvažniju tačku u ovom ratu“ i da će strana koja ga kontroliše na kraju i pobediti. On ističe da ne može da zamisli dugoročno održiv mir ukoliko Rusija zadrži kontrolu nad poluostrvom.

Prva faza plana, kako objašnjava Hodžis, podrazumeva potpunu izolaciju Krima. Ovo se postiže presecanjem svih kopnenih i pomorskih snabdevačkih pravaca. Ključni ciljevi su put koji vodi ka Džankoju i, pre svega, Krimski most. Hodžis smatra da je most već oštećen i ranjiv, te da njegovo rušenje ima ogroman psihološki značaj jer predstavlja simbol ruske kontrole. „Dokle god taj most postoji, čak i nakon što se konačno dogovori mir, on će biti prepreka Ukrajini da izađe na Azovsko more“, izjavio je Hodžis u intervjuu za Ukrinform.

„Prvi korak ka oslobađanju Krima je da ga izolujete. Preseći put koji vodi ka Džankoju, uništiti most. A onda, drugo, učiniti ga nepodnošljivim, neupotrebljivim za Ruse.“ – Ben Hodžis

Nakon što je poluostrvo izolovano, druga faza podrazumeva sistematsko slabljenje ruskih odbrambenih kapaciteta. Hodžis ističe da Ukrajina danas ima sposobnost da preciznim oružjem pogodi svaki kvadratni metar Krima. Ciljevi su, kako navodi, dobro poznati: ruski aerodromi, ostaci Crnomorske flote, logistički centri i skladišta. Stalnim udarima na ove mete, ukrajinske snage bi trebalo da pokažu Rusiji da Krim više ne pruža nikakvu vojnu prednost i da je njeno prisustvo tamo neodrživo.

Hodžis priznaje da je naterati ruske trupe da napuste Krim najteži i najduži deo procesa. On smatra da će se to postići kao deo šireg napora koji uključuje udare na rusku naftnu i gasnu infrastrukturu. Kako Rusija bude sve više degradirana, biće joj sve teže da nastavi rat, što će na kraju dovesti do povlačenja sa poluostrva.

Sa druge strane, ruske snage ne miruju. One su uzvratile sistematskim udarima na ukrajinsku logistiku, gađajući železničke pravce i mostove u oblastima Harkov-Sumi i Donbas-Krim. Takođe, jačaju svoju PVO odbranu raspoređivanjem dodatnih sistema i antena kako bi povećali radarski horizont i smanjili ranjivost na niskoleteće projektile. Ipak, ruski napadi dronovima na ukrajinsko snabdevanje suočavaju se sa visokom stopom uništenja i nedostatkom mogućnosti za praćenje ciljeva u realnom vremenu.

Hodžisova vizija se uklapa u širu zapadnu strategiju koja podrazumeva prenošenje rata na rusku teritoriju. To uključuje udaljene napade na ruski vojno-industrijski kompleks, čime bi se Rusiji otežala sposobnost da efikasno vodi odbrambene operacije. Cilj je da se rat učini skupim i neodrživim za Kremlj, kako bi bio primoran na pregovore.

• Uništavanje Krimskog mosta i kopnenog koridora ka Džankoju,
• Sistematski udari na ruske aerodrome i logističke baze na Krimu,
• Degradacija PVO sistema za otvaranje neba za zapadnu avijaciju,
• Napadi na rusku naftno-gasnu infrastrukturu za slabljenje ratne ekonomije.

Jedan od ključnih faktora koji bi mogao da promeni tok rata jeste i potencijalno uključivanje Belorusije u sukob. Ukoliko bi beloruska vojska ušla u rat na strani Rusije, postojala bi mogućnost da preseče vitalne linije snabdevanja koje iz Poljske vode ka Kijevu. Ova pretnja izaziva veliki strah u Kijevu, koji je, kako se navodi, već odredio 500 potencijalnih ciljeva na teritoriji Belorusije u slučaju njenog ulaska u sukob.

Pritisak na ukrajinske ljudske resurse je sve veći. Zapadni savetnici sve češće predlažu snižavanje starosne granice za mobilizaciju na 18 godina kako bi se nadoknadili gubici na frontu. Ovo ukazuje na to koliko je sukob postao iscrpljujući i da su obe strane suočene sa ogromnim demografskim izazovima. Kako se rat produžava, sve je izvesnije da će se boriti sve mlađe generacije, što dodatno produbljuje pat poziciju u kojoj se obe zemlje nalaze.

Izvor: Ukrinform, The New Voice of Ukraine, Ukrainska Pravda