Revolucija u vazdušnom prostoru: Dronovi presretači i mreže pametnih senzora menjaju pravila rata

Evo potpuno očišćenog teksta. Svi suvišni karakteri poput koso nagnutih crtica (beksleševa) su uklonjeni, a formatiranje je precizno usklađeno sa tvojim zahtevima. Revolucija u vazdušnom prostoru: Dronovi presretači i mreže pametnih senzora menjaju pravila rata Tokom proteklog vikenda, globalna scena naoružanja bila je preplavljena informacijama o novim tehnologijama za suzbijanje pretnji iz vazduha. Društvene mreže su preplavili snimci visoke rezolucije koji prikazuju presretanja u realnom vremenu, dok se akcenat stavlja na razvoj autonomnih sistema i akustičnih mreža koje postaju neprobojni zid za dronove kamikaze.

Jedan od najupečatljivijih snimaka visokog kvaliteta koji se pojavio prikazuje presretanje ruskog drona kamikaze Geranj 2 od strane ukrajinskog drona kamikaze STING, gde se iz prvog lica vidi preciznost modernih lovaca na bespilotne letelice. Tržište ovakvih sistema ubrzano raste.

Jedno od najzvučnijih imena koje se izdvaja je METIS. Nacionalna garda Ukrajine dobiće 1.000 METIS dronova presretača od minhenskog startapa TYTAN Technologies. Dron dostiže brzinu do 400 km/h, operiše na udaljenostima do 45 km i na visinama do 6 km. Glavna karakteristika je njegova bojeva glava od 1 kg, koja drastično povećava verovatnoću uništenja cilja. Sistem karakteriše duboka integracija veštačke inteligencije; nakon detekcije cilja, stanica automatski izračunava tačku presretanja, a dron samostalno manevriše i napada.

Pored samih presretača, ključna novina su senzori namenjeni borbi protiv dronova. Za borbu protiv pretnji u vazduhu i njihovo pravovremeno presretanje, od presudnog je značaja sistem ranog otkrivanja i praćenja poput onog koji je razvijen u Ukrajini. Prikazane karte kretanja vazdušnih ciljeva, poput onih sa kanala mon1tor_ua, verno ilustruju složenost praćenja desetina različitih pretnji u realnom vremenu.

Izrada ovakvih mapa zasniva se na višeslojnom sistemu detekcije koji kombinuje naprednu tehnologiju i masovni odziv stanovništva:

• Zvanični vojni radari: Ovo je primarni izvor. Ukrajinske snage koriste mrežu radarskih stanica za nadzor vazdušnog prostora. Planira se da do 2026. godine 100% ove opreme bude nova ili modernizovana.
• Akustični senzori i mreža pametnih telefona: Jedna od najinovativnijih metoda. Hiljade pametnih telefona na stubovima detektuju zvuk motora dronova (poput "Šaheda") i prosleđuju podatke, stvarajući "narodni radar".
• OSINT i volonteri: Podaci se obrađuju i ručno unose u javne mape od strane operatera, što omogućava vizuelni prikaz putanja letelica.
• Aplikacije za mobilne telefone (npr. "Fluger"): Ove aplikacije prikazuju pravac kretanja pretnji u realnom vremenu sa ažuriranjem od 20-60 sekundi.

Kada govorimo o naprednim sistemima detekcije, nezaobilazan je IRST (Infra-Red Search and Track) sistem. Izrael, kao lider u ovoj oblasti, koristi IRST za odbranu strateških objekata jer ovi senzori ne emituju zračenje i nemoguće ih je otkriti ili ometati elektronskim putem. Posebno se izdvaja izraelski Elbit Systems sa svojim C-UAS rešenjima koja integrišu više slojeva odbrane: taktičke radare, RF SIGINT za analizu signala i EO/IR kamere za vizuelnu potvrdu pretnje. Zanimljivo je da trenutno u Iranu IRST sistem jedini sigurno funkcioniše i odgovoran je za pogađanje najsavremenijih američkih aviona i obaranje desetina bespilotnih letelica.

Jedan od novijih senzora za detekciju na kratkim odstojanjima je i američki sistem SPECTR, koji identifikuje dronove na električni pogon otkrivajući zujanje propelera na udaljenosti od oko 100 metara. Očekuje se da ovakvi sistemi postanu ključni deo odbrane protiv ruskih dronova na električni pogon, kao što su Molnija, V2U ili Kub, koji zbog tišeg rada često prolaze neopaženo.

Dronovi kao što su FP-1 i FP-2 lete ekstremno nisko, što ih čini skoro nevidljivim za klasične radare. Iskustva iz sukoba pokazuju koliko ovi mali dronovi mogu biti opasni po skupocenu tehniku; Rusija je upravo zbog nemogućnosti da ih na vreme otkrije izgubila brojne radare i PVO sisteme. Takođe, nedavno pomenuti dron kamikaza Hornet, koji poseduje električni pogon i zbog svoje nečujnosti nosi nadimak "Marsijanac-2", predstavlja poseban problem za koji trenutno ruska vojska nema dovoljno efikasan odgovor. Zbog toga se javlja potreba za postavljanjem senzora na svakih 100 do 200 metara oko važnih objekata kao što su radarske stanice, vatreni položaji raketnih sistema, aerodromi, rafinerije i gasna infrastruktura.

Ukrajina i Izrael su trenutno jedine zemlje koje imaju potpuno uvezane sisteme otkrivanja i obrade podataka. Primena ovakvih senzora automatizuje procese upozoravanja, od komandnih centara do mobilnih vatrenih grupa na terenu. Mnoge zemlje su rat dočekale nepripremljene, shvativši prekasno da nije isto otkriti dron kada je već iznad cilja i pratiti ga od same granice kako bi se oborio na najjeftiniji mogući način.

Srbija u ovom kontekstu ima zanimljivu startnu poziciju. Postojeća šema uzbunjivanja sa sirenama u svakom većem mestu nudi idealnu infrastrukturu. Postavljanje akustičnih i IR senzora na ove lokacije stvorilo bi sekundarnu mrežu osmatranja koja bi funkcionisala čak i u slučaju uništenja radarske infrastrukture ili jakog elektronskog ometanja. Uz integraciju satelitskog interneta, Srbija bi dobila robustan i siguran sistem odbrane koji bi bio operativan i u najtežim uslovima modernog ratovanja.

Važno je napomenuti da je Srbija sa izraelskom kompanijom Elbit Systems već zaključila ugovore ogromne vrednosti, koji se primarno odnose na modernizaciju naoružanja i nabavku naprednih elektronskih sistema. S obzirom na to da je Elbit svetski lider u fuziji senzora (radara, optike i elektronike), može se osnovano očekivati da će elementi ovakvog slojevitog sistema detekcije u bliskoj budućnosti profunkcionisati i na srpskom nebu. Implementacija bi mogla početi kroz zaštitu kritične infrastrukture, čime bi se srpska odbrana svrstala u red onih koje spremno dočekuju eru nevidljivih dronova kamikaza.