USS Abraham Lincoln u Južnokineskom moru: strateško prisustvo u vreme operacije u Venecueli

Prema najnovijim informacijama iz januara 2026. godine, američki nosač aviona USS Abraham Lincoln (CVN 72) klase Nimitz tokom operacije u Karakasu nalazio se u Južnokineskom moru, gde je predvodio udarnu grupu Carrier Strike Group 3 i sprovodio rutinske operacije u regionu. Trenutno je usidren na Filipinima.

Početkom januara nosač je izvodio vežbe bojevog gađanja, uključujući testiranje odbrambenih sistema Phalanx (CIWS) namenjenih za dejstvo protiv bespilotnih letelica u vazduhu i besposadnih plovila na moru. U njegovoj pratnji nalaze se razarači poput USS Spruance (DDG 111) i USS Michael Murphy (DDG 112). Prisustvo nosača deo je misije održavanja „slobodnog i otvorenog Indo Pacifika“ u trenutku pojačanih vojnih aktivnosti u regionu.

Phalanx Close-In Weapon System (CIWS) sa šestocevnim topom M61A1 20mm brani ratne brodove od različitih protivbrodskih pretnji, kao što su protivbrodske rakete i avioni, mala brza površinska plovila, helikopteri i površinske mine

Ostali nosači u regionu

• USS George Washington (CVN 73): u matičnoj luci Jokosuka, Japan, nakon što je krajem 2025. zamenio USS Ronald Reagan,
• USS Gerald R. Ford (CVN 78): operativan u širem regionu 7. flote, najčešće u Filipinskom moru i okolnim vodama.

Tajming prisustva USS Abraham Lincolna (CVN-72) u Južnokineskom moru poklapa se sa operacijom „Absolute Resolve“ u Venecueli, što nosi jasnu stratešku poruku. Dok su SAD fokusirane na Latinsku Ameriku i hapšenje Nikolasa Madura, prisustvo nosača u Indo Pacifiku služi kao odvraćanje i osigurava da Kina ili drugi regionalni akteri ne iskoriste američko angažovanje u zapadnoj hemisferi za promenu statusa kvo u Aziji.

Operacija u Venecueli

Vojna akcija u Venecueli bila je precizna operacija specijalnih snaga uz podršku avijacije, a ne masovna invazija. Glavni brodovi uključeni u operacije oko Kariba bili su USS Iwo Jima i razarači poput USS Thomas Hudner. Strategija SAD bila je da zadrže snažno prisustvo na obe strane sveta, demonstrirajući sposobnost vođenja više operacija istovremeno. U istom periodu novi kineski nosač aviona Fujian (CV 18) aktivno je testiran u Južnokineskom moru.

Nafta i globalna stabilnost

Operacija u Venecueli imala je snažan uticaj na energetsko tržište. Istovremeno, prisustvo američke flote u Južnokineskom moru obezbeđuje ključne pomorske puteve kojima se nafta transportuje ka saveznicima poput Japana i Južne Koreje, što je od kritične važnosti u trenucima globalne političke nestabilnosti.

Dodatno, ovladavanjem naftnim poljima u Venecueli SAD stiču stratešku prednost i „odrešene ruke“ za eventualno angažovanje protiv još jednog saveznika Kine i Rusije – Irana. U slučaju sukoba, došlo bi do prekida isporuka nafte ka zapadnim saveznicima, kako u Evropi, tako i u Indo-pacifičkom regionu (Japan, filipini, Južna Koreja). Time bi se smanjila zavisnost od iranskih izvora i obezbedila kontrola nad ključnim energetskim tokovima.

Ovladavanjem Venecuelom SAD su dobile mogućnost da deluju protiv Irana, a eventualnim nestankom Irana sa geopolitičke scene oslabila bi i mreža organizacija koje su podržane iz Teherana – među njima HAMAS, Hezbolah i Huti. Time bi se značajno promenila bezbednosna arhitektura Bliskog istoka i šireg regiona.

Ukratko: Nosač USS Abraham Lincoln u Južnokineskom moru „čuvao je leđa“ dok se na drugom kraju sveta sprovodila agresivna operacija u Venecueli, potvrđujući sposobnost SAD da istovremeno održavaju prisustvo i u Latinskoj Americi i u Indo‑Pacifiku. Važno je istaći da Amerikanci nisu prepuštali slučaju obećanje predsednika Kine Sija, dato Donaldu Trampu, da tokom njegovog mandata neće vojno intervenisati na Tajvanu. Postavlja se pitanje da li je Tramp od kineskog predsednika zapravo izvukao takvo obećanje znajući unapred da će se američke snage angažovati u Venecueli, čime bi obezbedio da Kina u tom periodu ne preduzme poteze u svom „dvorištu“.