Ukrajina predstavila laserski PVO sistem „Trizub“: ambiciozan projekat sa tehničkim izazovima
.jpg)
0
U Ukrajini je predstavljen borbeni laserski kompleks pod nazivom „Trizub“ — mobilna protivvazdušna instalacija smeštena u mikrobusu, sa daljinskim upravljanjem. Prema informacijama iz snaga bespilotnih sistema Ukrajine, ovaj sistem je projektovan da uništava dronove, avio-bombe i krstareće rakete na udaljenosti do tri kilometra, kao i da zaslepljuje optičko-elektronske sisteme ciljeva na razdaljini do 10 km.
Iako su zvanične najave ambiciozne, reč je o prototipu čija borbena efikasnost još uvek nije potvrđena. Za uspešno dejstvo na navedenim daljinama, potrebna je snaga lasera od najmanje 50 do 100 kW — što je u rangu savremenih sistema poput britanskog „DragonFire“ i izraelskog „Iron Beam“.
U uslovima stvarne borbe — uz prisustvo prašine, vlage i brzih manevrisanja ciljeva — čak i najmoderniji sistemi pokazuju ograničenja. Po svojoj konstrukciji, „Trizub“ više odgovara ulozi stacionarnog sistema namenjenog zaštiti objekata u pozadini, kao što su štabovi, skladišta i komunikacioni centri. Može biti koristan protiv sporo letećih ciljeva poput ranijih verzija dronova „Geran“, posebno u završnim fazama leta. Međutim, protiv bržih i agilnijih letelica kao što su „Lancet“ i „Molnija-2“, ovakve instalacije verovatno neće biti dovoljno efikasne zbog vrlo kratkog vremenskog okvira za zahvat i praćenje cilja.
Ipak, samo predstavljanje ovakvog sistema ima značaj — pokazuje da se ulaže u pravcu razvoja savremenih sredstava PVO. Ukrajina time sledi tehnološki pravac u kojem se već kreću mnoge razvijene vojne sile, koje laserske sisteme vide kao moguću komponentu sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa. Iako operativna primena možda još nije na dohvat ruke, tehnološki pravac je započet, a u budućnosti su moguće i isporuke naprednijih stranih sistema.
Kompleksi poput „Trizuba“ neće sami po sebi značajno promeniti tok događaja na frontu, ali ukazuju na rastuće interesovanje za nove oblike zaštite od bespilotnih pretnji. Lasersko oružje nije univerzalno rešenje, ali postaje značajan segment savremenih PVO sistema i sve ga je teže zanemariti.
Video-snimak sa poligonih testiranja ukrajinskog laserskog oružanog sistema Trizub:
U savremenim sukobima, lasersko oružje ponovo dobija na važnosti, posebno zbog masovne upotrebe dronova. U mnogim slučajevima, upotreba skupe rakete za obaranje jeftinog drona nije ekonomski opravdana, dok laserski sistemi nude potencijalno povoljniji odgovor. Sve više se izveštava o uspešnim testovima borbenih lasera u SAD, Izraelu i Nemačkoj, a povremene informacije dolaze i iz zone sukoba u Ukrajini. Iako vizuelno impresivni, ti sistemi se u praksi suočavaju sa brojnim ograničenjima — atmosferske smetnje, zahtevno praćenje cilja i visoki energetski zahtevi ograničavaju njihovu efikasnost van kontrolisanih uslova.
Istorijski gledano, Sovjetski Savez je još 1970-ih razvijao različite oblike laserskog oružja. Projekti su uključivali ugradnju lasera na avione Il-76, železničke platforme, pa čak i svemirski demonstrator „Skif“ koji je lansiran 1987. godine u okviru programa „Energija-Buran“. Cilj je bio da se ispita mogućnost korišćenja lasera za presretanje raketa i satelita u svemiru, kao odgovor na tadašnje američke koncepte „Zvezdanih ratova“.
Još tada je postalo jasno da laser ne predstavlja zamenu za rakete, već njihovu dopunu. Iako nijedan od tih projekata nije stigao do serijske proizvodnje, rešenja razvijena u to vreme — u vezi sa stabilizacijom, napajanjem, optikom i hlađenjem — i dalje se koriste kao tehnološka osnova. Danas se glavni izazov ogleda u prelasku sa eksperimentalnih modela na operativno spremne i serijski proizvedene sisteme.
Video-prilog kompanije Rafael o laserskom sistemu oružja Iron Beam (2022.):
